Priča o veoma često slušanoj i doživljenoj, takoreći, svakodnevici. On je pisac, oženjen iz ljubavi i ima sina. Brak je, moglo bi se reći, bio skladan, radili su, gajili sina i tako su prolazili dani i godine. Primetio je da ona postaje daleka, nezainteresovana. Počinje da prati njena interesovanja i shvata, da je vrlo verovatno, našla nekoga….ali, mislio je, nema veze. Pa i sam je imao jednu „vezu“ , doduše samo putem mejla i u svojoj mašti već oko godinu dana, jer toliko je prošlo otkad je upoznao Urugvajku, sa njom bio intiman, i sa kojom se dopisivao svo vreme.
Došao je dan za koji je mislio da je za njega bajkovit…. i jeste bio zaista, ali ne na način na koji je priželjkivao već mu se život istumbao naopačke.
Dobio je batine, opljačkan je, ponižen i izgubljen… ali najstrašnije je to što mu je to priredila baš ona….
„Jer, kad te neko išutira i izudara, onda držiš otvorene četvore oči, kao da nemaš nigde nikoga, pa kad neko bude dobar i blag prema tebi, spustiš gard i položiš oružje. Blagost te rasturi u komade.“
I tu nije kraj…jer kad kola krenu nizbrdo, dobiju ubrzanje…. Na kraju svih krajeva ipak shvatiš sebe! A u tome i jeste poenta.
#preporukezačitanje #knjigolubac #urugvajka #ljubav #platonskaljubav #mejl #dopisivanje #porodica #brak #izdaja #gej #homoseksualac #biseksualac #dete #zbrka #pisac #umetnik #buenosaires #urugvaj #montevideo #bookastore #gorenje #grandkafa #životjelep #jermisemože #živimsvojsan
