knjigoljubac.com Preporuka za čitanje Čovek po imenu Uve – Fredrik Bakman

Čovek po imenu Uve – Fredrik Bakman



Uve je jedan pravi pravcati mrgud.

Tih i povučen čovek, namračen i veoma često mrzovoljan. Naizgled mrgud ali ispod tog štita krije se meko srce.

U njegovom umu i duši otac ima veoma važnu ulogu. Stalno sve odmerava u odnosu na očevo razmišljanje: da li bi se ocu dopalo, da li bi ocu smetalo, šta bi on pomislio…

Uve mlad ostaje bez oca. Dobija priliku da radi na očevom mestu na železnici. Rado to prihvata, jer naprosto je želeo da bude kao njegov otac.

Jednog dana sreće Sonju. Jako mu se svidela i svojski se potrudio da joj priđe. Sonja postaje Uveova supruga.

E sad, Uve sada je udvac, sam, bez dece. Ne vidi smisao života ni u čemu. Više nije upravnik stambene zajednice, više nije radno angažovan, naprosto se osećao potpuno beskorisno. Jako želi da oduzme sebi život ali ni to mu ne polazi za rukom.

On je potpuni kontrol- frik. Sve mora da bude na svom mestu, sve onako kako bi u njegovoj glavi to trebalo biti.

Doseljavaju se nove komšije i potpuno zamenaruju Uveovu mrgodnu prirodu i zapravo tu Uve pokazuje sebe kao veoma osećajnog čoveka.

Knjiga je fantastična. Puno ličnih granica, predrasuda, osuda, strahova, misli, promišljanja, ljubavi i besa.

U sledećim redovima ostaviću vam par citiranih delova iz knjige, čisto da vas zaintrigiram i navedem da čitate Uvea ako već niste.

“Dok se pravilno pripremljena kafa krčkala, obukao je plave pantalone i crnu jaknu, nazuo klompe, gurnuo ruke u džepove onako kako to rade sredovečni ljudi koji neprestano očekuju nova razočaranja od potpuno ništavnog sveta koji ih okružuje, pa zatim krenuo u inspekciju po naselju.”

“Uve je zurio kroz prozor. Kicoš je džogirao. A nije da džogiranje provocira Uvea, uopšte nije tako. Uvea baš zabole da li neko džogira. On samo ne može da shvati zašto se od toga mora praviti tako krupna stvar. Imaju te samozadovoljne osmehe na licu, kao da su upravo nekom izlečili emfizem pluća. Brzo hodaju ili lagano trče, ti džogeri. A to je način da jedan četrdesetogodišnjak saopšti svojoj okolini da nije u stanju da išta uradi kako treba, dođavola. I da osim toga, da bi to radio, mora da se oblači kao dvanaestogodišnja rumunska gimnastičarka, pa da li je to zaista potrebno? Zar moraju da izgledaju kao članovi olimpijskog tima u sankanju samo da bi četrdeset pet minuta besciljno landarali okolo?”

“Uveovo mišljenje o njoj je zbog toga postalo nešto manje loše.”

“Ljudi su govorili da je ogorčen. Možda su bili u pravu, nije ni sam bio načisto. Nikada nije pobliže razmislio o tome. Ljudi su ga nazivali i „asocijalnim“, a Uve je pretpostavljao da to znači da ne voli ljude baš mnogo. U tom slučaju, samo je mogao da se složi. Ljudima je ionako najčešće falila neka daska u glavi.”

„Samo glupan misli da su veličina i snaga ista stvar, upamti to, Uve.”

“Čudne stvari nedostaju čoveku kada nekog izgubi. Sitnice. Osmesi. Način na koji se okretala u snu.”

“Narod više ne čisti sneg na taj način. Sad samo oslobode put, frezerima za sneg i boga pitaj čime još. Bilo kako bilo, razbacaju sneg nasumice na sve strane. Kao da samo jedno ima nekog smisla u ovom životu: da se probiješ.”

“Svakom u životu dođe onaj trenutak kada treba da odluči kakav će čovek biti. Da li onaj koji dopušta da ga drugi gaze, ili ne.”

#mrgud #porodica #suicid #komšije #ljubav #toplina #bes #posao #otkaz #asocijalan #mrzovoljan #zajedljiv #mumla #knjiga #booklover #knjigoljubac #preporukezačitanje #bakman #čovekpoimenuuve

Ostavite komentar

Your email address will not be published.