Sitničarnica “Kod srećne ruke” – Goran Petrović

Nisam baš nešto preterano uživala u stilu kojim je pisac predstavio temu kojom se bavi knjiga 𝑺𝒊𝒕𝒏𝒊č𝒂𝒓𝒏𝒊𝒄𝒂 “𝑲𝒐𝒅 𝒔𝒓𝒆ć𝒏𝒆 𝒓𝒖𝒌𝒆”.

No, i pored neslaganja sa stilom izvukla sam par dobrih pouka iz knjige, tako da je svakako vredi pročitati.

Čitajući deo o starijoj gospođi zapitala sam se šta je zapravo život.

Starica je ceo život sakupljala sitnice koje su imale neku svoju priču. Svaki papirić i predmet, ali i knjiga su nosili neku uspomenu. Starica je i kao mlada ali i u poznijim godinama uživala u zajedničkom čitanju sa ljudima sličnih interesovanja, i u tome je naprosto uživala. Nakon što je postala dementna u starosti većinu tih bitnih stvari je naprosto zaboravila. Zaboravila je situacije i događaje koji je vežu za te predmete. Ali uvek je bila sigurna da je nešto za nju značilo, naprosto je to osećala.

E, tada sam shvatila da je život tako prolazan i da ga ne treba trošiti na bilo šta, već samo na ono što hrani dušu.

“… када те нека књига својски заобухвати, имаш ли осећај да ниси сам, да поред тебе има и сличних, занесених, који је стицајем околности, по закону вероватноће, истовремено започињу у супротном делу града, у другом граду, могуће и на другом крају света?”

“Постоје три врсте читалаца, разврстава стара цепидлака Гете. Прва, која ужива не просуђујући. Трећа која просуђује не уживајући. И средња, која просуђује уживајући и ужива просуђујући, она врста која заправо изнова ствара уметничко дело.”

“…зашто она управо тако чита, подједнако страсно и одсутно, као да нарочитог дара има на претек али га једино користи да увек изнова и изнова покушава да побегне од живота.”

#preporukezačitanje #knjigoljubac #starost #mladost #ljubavpremačitanju #buddyread #zajedničkočitanje #ljubav #strast #sitnice #demencija #alchajmer #goranpetrović #sitničarnicakodsrećneruke #laguna