Moram da priznam da je i ovog puta Lusinda Rajli uspela da probudi jaku emociju i snažno interesovanje za svaki naredni red.
Kao i u prethodnim njenim knjigama, i ovog puta uspešno prepliće prošlost i sadašnjost.
Toliko lagano prelazi iz prošlosti u sadašnjost i obrnuto da se gotovo i ne primeti kada se prelaz tačno desio.
Nebrojeno puta sam se zapitala da li je moguće da ovako pitko teče spona između vremena.
Svetski čovek, Tata Solt, bogat i veoma privržen svojoj porodici koju je sam stvorio i oblikovao po svom nahođenju, živeo je sam. Imao je služavku Marinu (ne baš klasična služavka, možda bi prikladniji izraz bio domaćica). On je, po svom omiljenom sazvežđu Sedam sestara odlučio da usvoji sedam ćerki.
Sve se okupljaju u Atlantidi, zamku na velelepnom imanju na obalama Ženevskog jezera, nakon vesti o smrti Tata Solta.
Tada saznaju da im je otac ostavio u nasledstvo zagonetne tragove do svog porekla.
U ovoj knjizi je opisana Majina potraga za poreklom tragom šifara koje joj je Tata Solt ostavio.
Potraga je vodi u Rio de Žaneiro.
Tamo, uz pomoć zanosnog pisca čije je delo prevodila, uspeva da sastavi deliće svoje slagalice. Osetila je pripadnost toj dalekoj i stranoj zemlji čim je počela da upoznaje njene lepote i njenu istoriju.
Potraga za korenima, vraća je u daleku 1927. godinu i saznaje mnogo zanimljivih detalja o svom poreklu.
Između ostalih, jedan jak i upečatljiv je upravo i detalj vezan za Majinu prabaku, baku pa na kraju i za majku. Napokon je saznala kako i zbog čega je data na usvojenje… Tada Maja uspeva da osvesti u sebi i onaj deo koji je i samu nju najviše izjedao… i ona je bila u situaciji da da svoje dete na usvajanje…
U knjizi Sedam sestara može se naučiti dosta o svrsi života, o snažnoj i istinskoj ljubavi koja nikad ne umire bez obzira na sve prepreke i kulturološke razlike. Jer život je, na kraju krajeva, klackalica zadovoljstva i bola.
„Dan za danom nije isti i nikad ništa nije sigurno.“
Lekcija na temu kako istrpeti konstantne napade, kako istrajati i odćutati sve što ti neko uputi a jako te ošine neistinom. „Bel je gledala za Luizom kad je izašla iz sobe, osećajući se kao čajnik koji je predugo ostavljen na vatri i samo što nije proključao.“
Jaka poruka dolazi i u odnosu na sam život, kao i na odluke o tome kako nastaviti sa svojim životom i kuda ga usmeravati.
„…kao i svi ostali, i on ima svoj život. Pa – pomislila sam podižući čašu vina ka usnama – možda je krajnje vreme da i ja nađem svoj.“
„Ljubav ne poznaje razdaljinu.
Ona nema kontinent.
Njene su oči uprte ka zvezdama.“
Uživajte!
#preporukezačitanje #knjigoljubac #živimsvojsan #ilivemydream #ljubav #emocije #mladost #putovanje #uzbuđenje #rastrzanost #neodlučnost #nesreća #bogatstvo #siromah #skulpture #umetnost #riodežaneiro #pariz #brazil #francuska #usvojenje #usvojitelji #rođaci #roditelji #prijateljstvo #lusindarajli #sazvežđe #sedamsestara #laguna
