Subjekt oseća poverenje prema objektu onda kada ga ocenjuje kao dobrog, sposobnog i doslednog.
Subjekt oseća sumnju kada ocenjuje da je objekt loš ili zao, nesposoban ili nedosledan.
Ukoliko su objekti i njihove akcije nepredvidivi, subjekt je zbunjen i postaje anksiozan jer
shvata da se ne orijentiše u životu.
I osećanje poverenja i osećanje sumnje su manifestacije ove želje za konstantnim i predvidivim.
Verovanje počinje tamo gde prestaje znanje.
Poverenje i nepoverenje su uvek hipoteze o nepoznatom.
Osećanje poverenja je uvek usmereno ka drugoj osobi kao biću, ali se može ticati samo nekog aspekta bića, kada je u pitanju parcijalno poverenje, ili celokupnog bića, kada je reč o totalnom poverenju.
Bliski ljudi su oni koje je subjekt sam izabrao da bi se njima okružio. Oni su već provereni, odnosno, dokazali su da im subjekt može verovati.
Sumnja je, u svojoj osnovi, negacija poverenja.
Sumnjati u tuđu doslednost znači ne videti nekoga ko, inače, može biti ocenjen kao dobar i sposoban, kao osobu koja će istrajati u svojoj nameri. I kod ovog oblika sumnje drugi se ocenjuje kao dvoličan, odnosno kao prevrtljiv.
Funkcija sumnje je zaštita jer ona razgraničava istinu od neistine, verovatno od neverovatnog.
Subjekt koji sumnja je spreman na mogućnost da se stvari neće odvijati onako kako drugi tvrde da će se odvijati. Time subjekt dobija mogućnost da odustane od plana, da se ukloni iz date situacije, da se zaštiti ili da se pripremi za nepovoljni ishod.
#psihologija #psihoterapija #psihoanaliza #psihoza #neuroza #anksioznost #strah #sumnja #poverenje #nepoverenje #emocije #emocija #emotivac #empatija #antipatija #prijateljstvo #bliskost #preporukezačitanje #knjigoljubac #živimsvojsan #ilivemydream #drzoranmilivojević
