Uh…..strašniju temu nisam zagrebala nikad do sad. Kako sam više odmicala sa čitanjem tako je utisak bio jeziviji.
Hailsham je, na početku sam mislila, ili dom da nezbrinutu decu ili neka vrsta internata za decu.
Deca rastu i razvijaju se u skladu sa uzrastom ali sa potpunom svešću da se razlikuju od drugih. Mada, niko nije znao u čemu je ta razlika. Oni su se družili, učili zajedno, rasli i kada je za to došlo vreme krenuli na sledeći nivo.
Na sledećem nivou jasno im je “šta” su oni zapravo i potpuno im je predočeno da će neko vreme biti negovatelji a potom i donori. I pored toga oni se nadaju da će ipak moći da žive normalno bar neko vreme.
U međuvremenu, neki od njih zajedno prolaze kroz određene lepe ali i teške trenutke….
Interesantno mi je kako svako biće ima svoju narav i kako se jaka bića bore do samog kraja za sebe. Mnogo dobrih poruka nam šalje Išiguro kroz ovu priču.
“Nastojim ne biti naporna, ali našla sam načina da se moj glas čuje kad je to nužno. Kad stvari ipak pođu po zlu, jasno da sam nesretna, ali barem mogu osjećati da sam učinila sve što je bilo u mojoj moći i zadržati pozitivan stav. Čak sam s vremenom zavoljela i samoću.”
“Katkad postanem tako zaokupljena vlastitim društvom da mi neočekivani susret s nekim
poznatim pomalo predstavlja šok, te mi treba neko vrijeme da se prilagodim. “
Iskreno se nadam da ova tema nikada neće postati stvarnost. Sve i da se “farme organa” zaista naprave, mislim da bi “rasadnik” trebao biti bez srca i bez mozga!
#knjiga#preporukezačitanje#knjigoljubac#strah#klon#kloniranje#donoriorgana#organi#ljudskiživoti#besmisleno#emotivno#tužno#razlike#potrebe#ljudskabića#surovo#kazuoišiguro#nikadmeneostavljaj#igrebezgranica#šah#džojstik#pdf
Knjiga Nikad me ne ostavljaj
Autor Kazuo Išiguro
