Male žene -Luiza Mej Alkot

Prvo reč- dve o mojim utiscima…

Možda sam posle dosta pročitanih knjiga jednostavno počela puno da očekujem od svake koju počnem da čitam. Ova knjiga se veoma lako čita ali je previše detaljisano na, po mom mišljenju, detalje svakodnevice. Očekivala sam da ću kroz ovu knjigu proći kroz celokupne živote ove porodice. Međutim, ovde je samo svakodnevica devojčica….

Shvatih da je drugi deo, ustvari druga knjiga, Dobre supruge. Videćemo kakvi će mi utisci biti nakon ovog dela.

A sada, da se vratim na Male žene.

Priča o četiri devojčice. Sve četiri su različitih karaktera i naravi. Otac i majka su im bili izuzetno bogati.

Međutim, desilo se da su izgubili bogatstvo i nastavili da žive veoma skromno. Otac je otišao u rat, majka je ostala sa četiri ćerke da se brine o njima i da čekaju oca.

Pisac je naglasio da su devojčice naučene da vrednuju dušu i ponašanje ljudi a ne materijalne vrednosti bez obzira na to što su jedan deo života bile okružene bogatstvom. Ali, naglasio je i veoma bitan detalj – da pojedine imućne porodice nauče svoju decu da ponižavaju ljude nižih staleža.

Majka, kao i sve druge majke, je nastojala da od devojčica napravi dobre devojke a kasnije i žene. Učila ih je da cene i poštuju sve što im se pruža bez obzira na materijalne vrednosti.

Devojčice su počele da se druže sa komšijom Lorijem. To je dečak iz bogate porodice koji je živeo sa svojim dedom. Veoma mu je prijala pažnja devojčica ali i same gospođe Marč koja mu je bila kao majka.

Knjiga je bazirana na svakodnevnim aktivnostima i događajima ove četiri devojčice. Na kraju svakog poglavlja izvučena je pouka iz opisanog dana. Jer, sve što se dešava, dešava se sa nekim razlogom, a bilo bi šteta da ne iskoristimo svaku lekciju koju nam život daje.

Iz ove knjige naučićemo:

Prijateljstvo ne zna za materijalne vrednosti.

Ljubav između sestara je neprocenjiva.

Za život svoje sestre ni najvoljenija stvar nema cenu zbog koje je ne bismo dali.

Svakodnevne obaveze su važne jer životu i slobodnom vremenu daju smisao.

Dosada je đavolja rabota.

Odelo ne čini čoveka.

Skupo odelo privlači pažnju samo na sebe, ne i na osobu koja ga nosi….zar to nije strašno.

Skromno odelo privlači pažnju na ličnost osobe koja ga nosi….pa zar to nije sjajno.

Sada prelazim na drugi deo ove knjige Dobre supruge u kom se prikazuju ove devojčice kao odrasle žene i domaćice (verovatno ).