Svaki put kada se pročita ostavlja drugačiji utisak. No, jedno je definitivno. Pristupačna, prijemčiva i potpuno lako ispričana priča o prostodušnoj devojčici po imenu Hajdi.
Obzirom na to da se Hajdi uglavnom čita kao lektira, moram da kažem da je neophodno, poput Malog princa, pročitati je bar na svakih deset godina po jednom.
Hajdi je jedna malena devojčica koja ostaje sama, i o njoj se neko vreme brine njena tetka. Kada tetka odluči da krene svojim putem, ona Hajdi odvodi na planinu kod dede.
Deda je jedan veoma osoben čovek, koji ne voli ničije društvo. Međutim, prihvata Hajdi u svoju kuću i tu počinje prelepa bajka.
Hajdi uživa u svim čarima planine. Raduju je male stvari, sitnice poput cveća, koza, jarića, snega, jela u šumama, hladovina, sunce i mesec…. ali i kozar Petar, ali i njegova slepa baka.
Sa Hajdi se sudbina dosta igrala. U jednom trenutku tetka shvata da bi mogla da udomi Hajdi u bogatu porodicu da bude družbenica nepokretnoj devojčici.
Kako se Hajdi snašla u bogatoj porodici?
Kako je prihvatila život u civilizaciji?
Kako su se prema njoj ophodili?
Sve ćete saznati kada pročitate ovu prelepu knjigu.
Samo ću vam šapnuti malu tajnu 
toplo srce otapa svaki ledeni breg.
Bilo je zadovoljstvo čitati je u sjajnom društvu u okviru #dugoročnibuddyread sa sjajnom ekipom.
#dete #detinjstvo #hajdi #lektira #osobenjak #pustinjak #invalid #toplina #drugarstvo #prijateljstvo #preporukezačitanje #knjigoljubac #dečijaknjiga #ljubav #radost #ovčar #kozar #čobanin
