Emocije su neodvojive od živog bića koje ih oseća, u istoj onoj meri u kojoj je to biće neodvojivo od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje.
Za nas je emocija uvek „reakcija” bića na neko zbivanje.
U emocionalnoj reakciji se sliva percepcija određenog događaja s percepcijom sopstvene reakcije na taj događaj.
Zbog toga se taj događaj ne samo opaža, nego se i oseća.
Upravo je taj kvalitet osećajnosti ono što čini da se emocionalne reakcije razlikuju od drukčijih reakcija bića.
Drugo uverenje od kojeg polazimo je da biće uvek teži da uspostavi sklad između spoljašnjeg sveta i svog unutrašnjeg sveta, odnosno da se adaptira.
Naravno, adaptaciju, odnosno uspostavljanje sklada između subjektove slike sveta i samog sveta ne treba shvatiti samo kao prilagođavanje bića svetu, već i kao sve one postupke kojima biće sebi prilagođava svet.
Osećanja se uvek javljaju u situaciji u kojoj biće procenjuje da je došlo do značajne promene u odnosu između njega i sveta.
Emocija je rezultat ove promene, ali je, istovremeno, i težnja da se uspostavi neki novi sklad između bića i sveta.
Kada osoba proceni da se dešava nešto značajno, važno ili bitno ona će reagovati osećanjem.
Ono što su refleksi za telo, to su emocije za psihu.
#psiha #psiholog #psihijatar #dusa #misao #emocija #osećaj #osećanja #nadrazaj #procena #desavanje #prilagodjavanje #postupci #dogadjaj #opazanje #refleksi #telo #preporukezacitanje #knjigoljubac #zivimsvojsan #ilivemydream #zoranmilivojevic
