Svaka žena ima azbuku svog života, svoju ličnu, životnu azbuku.
Žena se uda iz velike ljubavi. U svoj brak utka svoj ceo život, preda se braku, kući, deci i suprugu cela, bez ostatka. Često u toj azbuci zaboravi na sebe, na svoju kosu, nokte, svoje ženske potrebe… sve to zameni porodicom… međutim, ispostavi se na kraju svih krajeva, da deca, muž i kuća uzmu sve iz žene, ispiju je i ostave tako praznu i istrošenu samu jer su već našli odakle će da crpe novu snagu i odlaze svojim putem.
Muškarac, uspešan i imućan našao je ljubavnicu. Ona naslućuje, oseća, ali odlučno ćuti. Pitaju zašto si ćutala…
“Zašto sam ćutala?
Zato što sam se plašila, to je jasno. A, zatim, verovatno zato što sam znala da je o nekim stvarima besmisleno govoriti. Ako me ne voliš više, šta o tome ima da se priča? Ako ne želiš više da me ljubiš, zašto o tome govoriti, da li bi reči učinile da me ponovo poželiš?
“Ćutanje nije ljubav. Ćutanje je pristajanje, ćutanje, to je panika, to je izraz užasnog straha da ljubav odlazi, da me ne voliš više. Ćutim da ne pogoršavam stvari, znam da lažeš i da ćeš me lagati. Da ti je lako da slažeš, jer ja ćutim, jer ja ne smem da pitam.”
Ona često razmišlja, meri, seče, sastavlja i rastavlja bezbroj puta iste reči, iste situacije. Svesna je da se udaljuju jedno od drugog i da nema nazad.
“Kad se udaljavaš od nekoga, i on se udaljava od tebe, to nije zakon volje, to nije odluka, to je jednostavno logika, geometrija.”
I, šta drugo preostaje nego da se skupiš, sastaviš sve polomljene delove sebe, zaboraviš i nastaviš dalje. Nije lako, ali…zar ima druga opcija?
Shvata ona da :„Jedna od najdragocenijih stvari koju je Bog dao čoveku jeste zaborav.“ Vežba osmeh pred ogledalom jer zna da će joj jedino to lice trebati kad se sve završi i kad više ničega ne bude.
“Pustiću te, puštam te kao što se umorni davljenik na kraju umori i odrekne splava za koji se drži, ali bilo je anestezije, bilo je anestezije, da se ne lažemo, to svaka žena oseti, to kad pokušavaš da mi olakšaš, da ne boli toliko. Ima Dejvid Her jednu divnu dramu o tome. O tome kako muškarci uvek namerno ostave neki trag. Pisamce, broj telefona, karmin na kragni košulje. To su tragovi koji se ostavljaju da bi bili otkriveni. Da bi bilo uvoda, da ne bi bilo bez anestezije.”
A onda odlučuje da nađe i ona za sebe nov put, nov život i novu radost…isto kao i on…
“Kako to žena, dobra žena, normalna žena, odluči da prevari muža? To ne može da uradi iz sreće, iz zaljubljenosti, to uvek miriše na neku osvetu, na vraćanje istom merom, to je uvek neka naplata za nešto – za neku rečenicu, za nipodaštavanje, za nasilje, za ponižavanje, za dosadu, za prazninu u srcu i u krevetu.”
Bore ispod očiju. Imam bore. Fina mreža bora, otisak svih mojih treptaja, snova, suza, smeha. Bore oko usana, smejalice, ali to su ipak bore, izdajstvo života na licu, simbolička društvena smrt za savremenu ženu koja drži do sebe, koja odbija da se spusti u drevni kliše o sredovečnosti, ovo su nova vremena, granice su pomerene, ne verujem da mi se to događa, da je već počelo.
Ćutanje – to je izraz užasnog straha da ljubav odlazi.
Želeti – Šta želim? Želim da budem srećna, kao nekad.
Voleti – ne znam više šta je to, utešne reči koje izgovaram samoj sebi – da tako žive svi, da su nam deca velika….i da sam, možda, preosetljiva.
Zaboraviti – to je jedan od važnih preduslova za zdravlje.
Laž – laž je prerušena istina.
Ja – ja, mlada, ja u tridestim, ja, sazrela, ja, očajna, ljuta, pametna, ja, koja ćutim i gutam, i ja – koja okrećem novi list. Ima me nekoliko komada, ali ti poznaješ samo jedan.
#citat#ljubavnicitati#slikesanatpisom#tekst#balkancitati#zivot#zivotnicitati#ljubav#mudrosti#misli#mladostludost#san#tekstovi#citatizasvakoga#motivacija#inspiracija#srbija#radost#citatibeautifulstuff#citatioljubavi#motivacionicitati#citatiosreci#prijateljstvo#prijatelj#drugarice #preporukezacitanje #knjigoljubac #mirjanabobićmojsilović #azbukamogzivota
